Često se događa da pacijenti dođu na pregled i nakon nekoliko trenutaka pošto stomatolog utvrdi da je potrebno snimanje zuba iz bojazni postave pitanje da li je ono zaista neophodno. Međutim da bi se postavila dobra dijagnoza i izvršio uvid u to šta se dešava oko korena zuba i vilične kosti, snimanje zuba kao i vilice je neophodno.

Rendgen snimak zuba pomaže da se uoče eventualne bolesti zuba i okolne kosti, a koje nije moguće uočiti prilikom običnog pregleda. Rendgenski zraci jesu oni koji spadaju u jonizujuće zračenje, što znači da su naelektrisani i elektromagnetski aktivni. Kao što znamo njihova primena je poznata u medicini za dobijanje slike kostiju i zuba, jer prolaze kroz tkiva ne apsorbujući se u njima.

Jonizujuće zračenje i njegovi efekti

Jonizujuće zračenje ima dovoljno energije da ošteti ćelije koje mogu povećati rizik od raka kasnije u životu. Međutim ovi rizici za zdravlje su mali, a jonizujuće zračenje se dosta koristi u terapiji karcinoma.  Generalno, efekti jonizujućeg zračenja na zdravlje zavise od primljene doze. Dok niske doze povećavaju rizik od raka kasnije u životu, vrlo visoke doze deluju kao otrov i mogu biti fatalne.

U Velikoj Britaniji, Institut za Javno zdravlje Engleske izračunalo je da su u proseku ljudi izloženi oko 2,7 milisiverta (mSv) zračenju godišenje. Milisivert je jedinica koja se obicno koristi za procenu bioloških efekata radijacije. Doza od 2,7 milisiverta kojom su ljudi iz Velike Britanije izloženi dolaze iz više izvora. Radon gas predstavlja prirodni radioaktivni gas i kao takav može imati štetan uticaj na zdravlje stanovništva. Nastali radon iz zemljišta prodire kao gas i razređuje se u vazduhu. U naše stanove i kuće radon ulazi kroz pukotine zemljišta. Takođe nalazi se u građevinskom materijalu pa na taj način dospeva lako u zatvorene, boravišne i radne prostorije. Značajan doprinos prirodnoj radioaktivnosti dolazi i od hrane koju jedemo, pa tako prema podacima Javnog zdravlja Engleske kada uporedimo jedan rendgenski snimak zuba isto nam je da li obavili to ili pojeli 12 brazislkh oraha, izloženost zračenju je isti.

Generalno od zračenja teško možemo pobeći, ono je svuda oko nas, potiče iz zemlje, atmosfere, hrane. Kada je u pitanju količina zračenja kojoj se telo izloži za vreme snimanje zuba, ona je svedena na minimum, pre svega zahvaljujući savremenim tehnologijama i aparatima za snimanje zuba. Izloženost zračenju tokom snimanja zuba je mnogo manja od one kojom se izlažemo svakog dana.   Snimanje zuba je bezbedno dijagnostičko sredstvo, ali i neophodno kako bi stomatolog postavio adekvatnu dijagnozu i napravio detaljan plan terapije. Prilikom snimanja zuba emituje se manje zračenja nego pri medicinskoj dijagnostici. Pitanje je ko bi se odrekao mogućnosti putovanja avionom, knjiga, telefona i ostale tehnologije koju koristimo svakodnevno i to samo zbog zračenja.  Ako su doze zračenja minimalne, zašto onda toliko odbijati snimanje zuba, koje pritom vaš stomatolog proceni da je potrebno? Rizik od nekog oboljenja koje ukoliko ne snimimo i ne uočimo na vreme, a ono krene da se razviija je veći od potencijalnih opasnosti snimanja zuba.