Poslednjih nekoliko godina svedoci smo opadanja broja pušača zahvaljujući anti-pušačkim kampanjama i edukaciji stanovništva. Uz sav napor da se broj pušača smanji, i dalje postoji veliki broj ljudi koji ne mogu da se odreknu ovog poroka. Važno je znati da je nikotin štetan za oralno zdravlje o čemu vas je vaš stomatolog sigurno informisao. Dokazano je da pušenje izaziva gingivitis (zapaljenje desni), parodontalna oboljenja, gubitak zuba i suvoću usta.

Osim nikotina, duvanski dim sadrži oko 400 različitih toksičnih supstanci, od čega su 43 kancerogene. Pušenje prouzrokuje respiratorne infekcije, oboljenja krvnih sudova, pojavu karcinoma, oštećenje ploda u trudnoći, itd. Štetni sastojci iz duvanskog dima ne deluju samo kao toksini, mutageni i kancerogeni, već čine i organizam osetljivijim na dejstvo štetnih agenasa iz spoljašnje sredine.

pušenje šteti zubima

Duvanski dim na sluzokožu usta deluje iritativno, hemijski i termički. Odgovor oralne sluzokože na ove iritacije naziva se nikotinski stomatitis. Kod dugogodišnjih pušača najčešće promene se primećuju na usnama i tvrdom nepcu u vidu kružnih sivobelih mrlja. Takodje, mogu se videti i smedje hiperpigmentacije na usnama. Oralna sluzokoža je inflamirana (upaljena), usta su suva, a jezik je obložen i pigmentisan. Na zubima pušača prisutne su pigmentacije i karakterističan zadah od duvana.

Rizik od pojave malignih oboljenja usne duplje je 4 puta veći kod pušača nego kod nepušača.

Pušenje je i jedan od glavnih faktora rizika za nastanak parodontopatije. Pušenje izaziva sužavanje (vazokonstrikciju) krvnih sudova gingive, pa je samim tim i smanjeno dopremanje kiseonika i hranljivih materija u gingivu. Ovi poremećaji dovode doslabljenja odbrambenih sposobnosti gingive i čine je osetljivom na infekcije, tako da terapijske procedure parodontalnih oboljenja kod pušača imaju ograničen efekat.